Bogorodica Atonska,Sveta Gora Atonska, Bogorodica zastitnica igumanija

Sveta Gora Atonska

 Израз живота!

Манолис Мелинос: На врху Симон-опетритских стена, водимо разговор са преблаженим игуманом Јелисејем.

   ,, Дошавши на запад сунца" на место где сам имао среће да пронађем мед међу стенама, живот вечни међу камењем и страшним стењем орошеним сузама некадашњих али и садашњих подвижника - симонопетритских отаца. Овде се присећамо речи Светог Јосифа Исихасте који је говорио: ,,Мед се налази у тами да не може свако да га види". Ако место осветлиш наћи ћеш га. Ако га ставиш у стакло (стаклену кутију) потамнеће. Ово је парадигма монашког живота....."

преузми цео текст

 

 

 

                                                                                                                     Eпископ Николај Велимировић:

Света Гора, то је "царство без круне, држава без војске, земља без жена, богатство без новца, мудрост без школе, кухиња без меса, молитва без престанка, веза са небесима без прекида, славопој Христу без умора, смрт без жаљења - то вам је Света Гора."

Visoki ~ardaci

Свети владика Николај Велимировић

Јеси ли видео, Теодуле, снежне Хималаје? Јеси ли видео белоглави Олимп? И јеси ли видео вечно зелену Свету Гору Атонску? Хималаји су највиши, Олимп је нижи, Света Гора најнижа. Но све три те планине представљају највише висине до којих се дух човечанства од постања до сада могао уздићи. У прва два случаја сопственом снагом и варком демонском, у трећем помоћу Христа, васионског Месије Сина Божјега. Хималаји су највиша планина на земној плнети. И дух човечји у земљама хималајским, у Индији и Тибету, уздигао се својом снагом до највише висине. Олимп је много нижи, и представља далеко нижу висину, до које се уздигао дух незнабожног Јелинства. Вечно зелена Света Гора Атонска нижа је од обојих, али представља највишу духовну висину на земљи и у историји света, до које је не дух човечији сам себе уздигао него до којег га је јављени и ваплоћени Бог уздигао.

Погледај сада, Теодуле, на ону зелену Гору Атонску. Слика необична. Историја пречудна. Физички сравњен са незнабожним висинама Атон је ипод половине високог Олимпа а испод седмине превисоких Хималаја. Духовно пак  сравњен са оним што Олимп и Хималаји представљају Атон је од обојих толико узвишен колико звездани свод небесни од земље. Управо не може бити ни сравњења. То је високи чардак над  чардацима.

Срце је високи чардак у бићу човечјем, виши и од Хималаја и Олимпа па и од Атона. Срце човечије и јесте Свети Сион или Света Гора Божја. То је осетио и старо заветни пророк, па зато се и молио Богу:


Срце чисто сазидај у мени, Боже, и дух прав обнови у телу моје му (Псалм 50). А Спаситељ са великом буктињом осветљава тајну срца говорећи: Блажени су они који су чиста срца, јер ће Бога видјети. У срцу је визија Бога, у срцу љубав и мудрост и снага и живот. Срце је место састанка човека с Богом. Али само у чистоме срцу. Велико и вечно небесно Тројство у јединству огледа се у малом тројству душе човечје, и обратно, опет у срцу.

Сва аскеза Светогораца управљена је ка једном циљу: очистити своје срце и припреми га за обиталиште живота и трисветога Бога. Та аскеза није ни мало лака, али није песимистична него оптимистична, светла, надежна, радосна, целисходна, ради живота а не против живота, и ради светлога Раја а не ради мрачнога Хадеса. Православни монах, као уосталом и сваки хришћанин - свак према својој снази - труди се и мучи да би се удостојио назвати се чедом Божјим, и да би као такав са царством небесним у себи ушао по смрт у вечно и превелико царство небесно Христа Бога нашега; ушао у небесни сабор безбројних народа Божјих и војски ангелских, у високе чардаке духовнога света, где се праведници сијају као сунце у царству Оца својега (Матеј, XIII, 43.).

А сада, Теодуле, спустимо и ја и ти ум свој у срца своја и заједно са монасима Светогорским, хиљадама и хиљадама њих, изговарајмо и понављајмо хиљадугодишњу молитву Свете Горе, Богородичине државе.

Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешнога!


преузми цео текс