ј, човече праведниче, један Божији службениче, чини добро за живота, јер кад с’ овога света пођеш, ништа с’ собом понети нећеш, већ скрштене беле руке и праведна дела своја.
Свети схимонах Георгије (Витковић)

Shiarhimandrit otac Stefan

Отац Гаврило (Духовни разговори):

,,Отац Стефан је живео и узносио молитве за цео Српски род боравећи 40 година у самоћи Каруљској и Светогорској. Сама та чињеница значи да је велика благодат за цео Београд па и Србију што се земни остаци те чисте душе, тог великог подвижника налазе у манастирском гробљу, манастира Сланце посвећеном светом Архиђакону Стефану Првомученику. Када би знали верници како је старац живео светим животом, долазили би стално на његов гроб, палили свеће и полагали или чак садили цвеће, јер је старац много волео цвеће и велике молитве узносио гајећи га на врлетима Свете Горе. Недавно сам у рукама имао фотографију гроба старца Стефана. Када сам се више удубио и пажљиво погледао место на коме се налази његов гроб, мисли ми за тренутак одлуташе на Свету Гору. Скромно је све што се око њега види, обичан гроб, дрвени крст, понеки цвет, а у близини кошнице са пчелама. Баш као на Каруљи. Ништа то није случајно, па ни то што је баш Београд добио велики благослов да има тело таквог подвижника као што је био отац Стефан са Каруље.”


3.децембар 2011.г.

Поводом 10.годишњице упокојења оца Стефана Каруљског


      monah Igwatije Wagri} 1913-1995



monahiwa Glikerija Luki} 1933-1995.

Otac Peri{a Vrani} protojerej

Протојереј Периша упокојио се у Господу 8. фебруара 2002.г. Његова Светост Патријарх српски Г. Павле служио је у манастиру Св.Архиђакона Стефана у Сланцима Заупокојену Литургију и опело уз саслужење мноштво свештеника из Београда, Епархије дабробосанске и других крајева, бројног монаштва као и стотине верника.

Надгробно слово протојереја о. Драгомира Убипариповића

Отац Периша је отпочео свештенослужење у Сарајеву 1970. године, са дипломом Богословског факултета и са одслуашаним постдипломским студијама у иностранству. Али искуство са којим отпочиње свој пастирски рад првенствено је стекао по манастирима, којима је био наклоњен од најмлађих дана. Управо то искуство било је од пресудног значаја за богат и свестрано плодан његов свештенички рад.

Дошавши у сарајевску верски и национално измешану средину отац Периша окупља бројне богочежњиве душе и својим богатим духовним искуством им олакшава да лакше приђу Богу. Од првога дана до рата 1992. отац Периша се активно бави свим видовима мисионарског рада и просвећивања верника. Из сарајевске Старе цркве и са њене веронауке, коју је отац Периша водио и одржавао, стасали су бројни хришћани, а међу њима отац Лазар игуман Острошки, бројни монаси и монахиње, многи свештеници, и други црквени људи. Заслугом оца Перише сарајевска црква обнавља своје јаке историјске везе са најугледнијим манастирима Овчара, Студеницом и другима.

Отац Периша се својим трима највећим љубавима достојно одужио: Богу и Цркви својим свештенослужењем, одужио се своме роду и породици својим ауторитетом и жртвовним примером свештенства, и одужио се свом српском народу стекнувши са својом протиницом Јеленом три сина, и сва три дајући на олтар Цркве  да буду свештенослужитељи народу српском.