Bogorodica Trojerucica


адуј се, помоћнице наша, која нам помажеш иконом својом Тројеручицом.

 

,,Град је за оне који су празни и зато град изгони из себе оне који су пуни. Пустиња чува оне који су пуни и омогућава им да узрасту.”

Ове речи оца Серафима Роуза пустињака Платине постадоше ми сликовите у тренутку доласка у манастир. Окружен шумом, сеоским повртњацима, на седмом километру од Београда тако близу града, а начином живота далеко од њега. Братија живи веома скромно - они нигде не журе.

Велика импровизована ,,најлон сала” и милосрдни рад братства у речима Господа Исуса Христа. ,,Ходите благословени Оца мојега јер огладњех и дадосте ми да једем; ожедњех и напојисте ме; наг бијах и оденусте ме, болестан бијах и обиђосте ме.”

део из писма брата Банета

 

Свакодневни живот у манастиру

"Милост и правду певам; Тебе, Господе, славим."

(Пс 100,1)

У тренуцима када престаје ноћ, а рађа се дан, по обављању келијног молитвеног правила, у манастиру братство започиње дан заједничким богослужењем - јутрењем. У наставку је Света Литургија на Светој Литургији помињу се имена за здравље и спасење ктитори и приложници овог светог храма, упокојени у Господу у нади на васкресење у живот вечни.

Данас братство броји шест монаха и пет искушеника који настављају традицију монашке прошлости овог манастира. Поред заједничког богослужења уобичајних послушања око одржавања манастира и самог живота у њему, улажу велики напор у обнову ове светиње и мисионарски рад. После недељне Свете Литургије је трпеза љубави где Бог наставља да се слави кроз заједничко дружење и духовне разговоре. У оквиру трибине духовни разговори организују се предавања. Захваљујући пожртвованом труду и раду братства, манастир је једини живи метох Хиландара у Србији а по милости Божијој многи налазе утеху , олакшање и избављење од својих недаћа. Поред труда да испуне јеванђелске речи, труде се да испуне и речи патријарха Германа: ,,Овај манастир сам наменио и посветио служби Богу и нашем роду, и да ту службу Богу и нашем роду врши као метох манастира Хиландара у Светој Гори, који откако је саздан од Св.Симеона и Св.Саве служи Богу и нашем роду. У њему се кандило није никада гасило; у њему се славило непрестано име Божје.''

Молитвама и целим животом стално пред очима Божијим, кроз заједничку молитву са благоверним народом, молитвама Првомученика Архиђакона Стефана, Господе Благослови монашке подвиге сланачке братије.

О монаштву

Свети владика Николај Велимировић


Монаштво је код Срба једна огромна историjска стварност, која је у историји Срба играла већу улогу од задужбинарства, јер задужбинар даје своје, а монах даје себе на службу Богу. У томе је монаштво веће од задужбинарства. Пример старца Немање и пример младића Растка деловао је зазорно и делује и дан данас на старце и младиће српске да се отресу свега и пођу путем уским и скорбним, путем монашког подвига. Монах је стварно стављен у српској историји изнад сваког другог звања и сваке друге титуле, не због неке спољашње силе, него због моралног значаја. У црквеном прологу говори се о визији некога, који је видео монахе у оном свету небеском изнад великог цара Константина. Српски аристократи од памтивека повлачили су се од света у манастире и пустиње исто као и прости људи.

Многи племићи српски после Косова повукли су се у Свету Гору и тамо као монаси окончали. Толики број њих испунио је манастире српске и грчке у Палестини. Чак је и Синајска Гора имала Срба монаха. Нису се они повукли од света у манастир да спасу свој земаљски живот од смрти – ко је од рођених икада успео у томе? Него да служењем Христу Богу заслуже вечни живот. Они су служили Богу, а не себи. И Бог је благословио њихов спомен у далеким туђим земљама.

Шта је монаштво него једно драговољно мучење себе ради највишег циља живота како га је Спаситељ објавио? На то мучење себе решавала су се српска властела лако, имајући пред собом пример Немањин и Савин. Старци су следовали пример старога Немање, а младићи примером Савиним. Извесно је да ниједан православни народ није имао толики број владара, који су драговољно сишли с престола и отишли у манастир да као прости монаси послуже Христу подвигом монашким. Заиста, Срби у томе имају првенство пред целим хришћанским светом.