На месту где се некада налазио некадашњи велики „Стари манастир", од кога су направљене две цркве, данас је једна обична осредња четвороугаона зграда са кровом на две воде, озидана 1900. год. Она пре подсећа на све друго, а најмање на српски и православни дом молитве, јер, поред осталог, споља нема никаквих црквених ознака. Десно од те зграде коју народ зове Капела, налази се у трњаку једна овећа кућа, зидана када и Капела, чији се кров срушио.Порта около Капеле је ограђена бодљикавом жицом. По њеним зидовима извешано је без реда подоста икона. Управо то и нису црквене иконе већ махом литографисане домаће иконе, а оне праве, црквене, као и иконе са иконостаса „Старог манастира", које је, судећи по њиховој изради и стилу, сигурно сликао Јеремија Молер, пренесене су у новосаграђену новоселску цркву. И то је све што се да видети на месту негдашње старе славе и величине.

Православни Мисионар 1961.бр.6
 

Године 1900. на месту цркве старог манастира (порушен 1833. године) подигнута је једноставна, скромна капела правоугаоног облика без апсиде. Уметнички предмети из манастира пренети су у новоподигнуту цркву у Великом Селу. Међу тим предметима налазила се и једна икона непознатог зографа, са ликом Светог  Стефана. Са леве стране свеца била је представа цркве, а у њеној позадини и око ње, насликано је дрвеће. На икони је сигнатура: ,,сти Стефан Архидијакон". Лазар Мирковић, који је први забележио и анализирао ову икону, претпоставља да она приказује Светог Стефана у пејзажу манастира Сланце. Ако се прихвати ова претпоставка, била би то прва и за сада једина ликовна представа цркве манастира Сланце. Такође треба поменути служебник из 1513. године, штампан у Трговишту. При крају служебника 57 листа писаних руком словенским писменима, на румунском језику. Први део рукопса садржи неки текст сигурно молитве, а други страсна јеванђеља која су према запису, који се налази на крају 12-ог јеванђеља, написана 1530. године месеца априла. У средини поменутог румунског текста написана је старим правописом, српско - словенске рецензије Херувимска песма.

Годин 1967. Њеова Светост Патријарх српски Г.Герман, извршио је освећење темеља. 15/2 августа (храмовна слава Преноса моштију Св.Стефана)  1971. освећење (троносање) ове обновљене односно новоподигнуте светиње. И том приликом рекао: ,,Браћа Хиландарци донели су нам овде икону Мајке Божије. Она је у Хиландару рађена, посвећена и у ову овде светињу донесена, да буде прва веза, јер она је чуварка и Игуманија Хиландарска." Манастир је од тада постао метох манастира Хиландар.

Стара мала капела по пројектима архитекте Д.Тадића, потпуно је реконструисана и складно уклопљена у нови манастирски храм. То је једнобродна црква овалног плафона, без кубета  (а по запису Јоакима Вујића из 1827. године имала је ,,два трула”), зидови   нису  живописани   (на њима  се  налазе  иконе);  проширење  је остварено доградњом олтарске апсиде (на истоку), и два бочна певничка простора (на северу и југу); иконостас је невелики од тамног дрвета са најосновнијим иконографским програмом: четири престоне иконе, патрона храма Св.Стефана, Богородице, Христа и Св.Јована Крститеља, а на Царским Дверима је уобичајни приказ Благовести – Приснодјеве Марије и Св.Архангела Гаврила, а на врху иконостаса је Распеће Христово са на обе стране Часног крста, по медаљоном Деизиса, Пресвете Богородице и Св.Јована Богослова. У истом стилу и материјалу , као и иконостас израђена су оба трона:  Богородичин – поред северног зида наоса (у коме је икона Богородице Тројеручице, копија чудотворне хиландарске иконе), као и Архијерејски трон поред јужног зида наоса: ноас се завршава дограђеним продужетком и порталом (на западу) изнад кога је саграђен једноставан звоник.

На северном зиду наоса је Спомен – плоча са именима једанаесторице житеља села Сланци који су дали своје животе у Балканском рату, који је Србија водила 1912. и 1913. године. Са јужне стране цркве изграђен је манастирски конак са делимичном применом моравско-шумадијског стила.Такође, по пројекту архитекте Д.Тадића.

На основу свих доступних историјских чињеница, године 1971. донето је Решење о заштити локалитета манастира Сланце.