KWIGE

Нихилизам

Православље и религија

будућности

Блажени Августин

Катакомбе

Постање, стварање и

рани човек

Душа после смрти


TEKSTOVI I PREDAVAWA


Бог се открива

људском срцу

Православни поглед на свет

Богослужбени Типик

Св.Пајсије Величковски

Како читати Свете Оце

Тихоновска Црква

Шта је сергијанство?

Царски пут

Русија и крај света

Православље у Америци


Ко је био тај човек који је - иако познат само малом броју људи на конфузном, плуралистичком Западу - извшио тако огроман утицај на страдалне источно - православне земље? Ко је био тај дубокоумни духовни философ који је изгледао као да се појавио из неког древног Отачника? Ко је био тај ,, пустино- житељски" монах чије је име у Русији данас окружено славним кази- вањима о његовом усамљеничком животу у дивљини?

Одговор гласи: тај човек чији је име о. Серафим Роуз, био је, у основи, један једноставни, исправни и, изнад свега, честити Американац. Одрастао је у сунчаној јужној Клифорнији, неколико стотина километара од Холивуда и Дизниленда, у дому родитеља који ништа нису знали о источном Православљу. Све што је желела мајка о. Серафима било је да -  да он буде успешан, а његов отац - да му син буде срећан у животу.

Повест о о. Серафиму Роузу није само повест о јеном појединцу, већ повест о томе што се може догодити у савести америчке душе када Бог у њој засвира на струнама пра- ведности.

Лична честитост о.Серафима му је омогућила да развеје таму свога времена, не само за своје суна- роднике, већ и за оне који су били далеко, у поробљеним земљама. У својој раној фази, он се бунио против површности савременог америчког друштва: против његове посветовњачености, материјализма, лакоумности и досадног рационализма. Део његове побуне било је и његово учешће у немиру, очају, нихилизму и етичкој анархији "гневних младих људи" његовога нараштаја: напредних инте- лектуалаца, боема и битника.

дугогодишњи монашки саподв- ижник: "О. Серафим је био човек који је знао како се страда". О. Серафим је знао вредност иску- питељског страдања које је видео пројављено у хришћанским Мученицима и Исповедницима свога времена, и које је свесно пригрлио, не само споља кроз тегобност свог пустињачког мона- шког живота, већ, такође, и изнутра, кроз "бол срца" којим се одликује истинска хришћанска љубав. Пре него што је нашао Истину, он је страдао, јер му је Истина недостајала. Сада када је нашао Истину, он је страдао Истине ради.

Писац ових редова је био духовни син о. Серафима, који се кроз њега вратио љубави Исуса Христа. Моји први утисци о њему су били, пре свега, да је он најмудрији човек кога сам икада срео, а, потом, и да он живи као да је умро: као човек који је умро за себе и за све што је у овоме свету, зато што је сав свој поглед усмерио ка вишњем Царству. Осећао сам неко страхопоштовање према њему. Током мојих узастопних посета његовом манастиру и разговора са њим, постепено сам све више сазнавао о Ономе Који живи у о. Серафиму. Али, њега самог нисам упознао: нисам знао како је он постао оно што јесте. О његовом ранијем животу, о тами из које је изронио успео сам да сазнам тек после његовога упокојења. и тада ме је обузело још веће страхо- поштовање, како пред Христом Који га је преобразио у нову личност, тако и пред самим о.Серафимом који је потпуно усмртио своје старо ја и који је, заједно са Св. ап. Павлом, умирао свакодневно (1. Кор. 15,31). Схватио сам тада да је мој први утисак о њему био истинит, али не само то, већ и да је тај утисак био тек дотицање површине дубље тајне коју свет разумети не може: тајне поновног рођења душе кроз благодат Исуса Христа. Док сам стајао поред ковчега о. Серафима у његовој једноставној манастирској цркви, гледајући небески, сијајући израз његовог упокојеног лица, пролио сам много суза захвал- ности, благодарећи му на томе што ми је даровао Истину онај бисер бесцени ради кога вреди дати све што је у овом свету. Данас, двадесет година после његовога упокојењљ, увиђам какви су огромни поте- нцијали онога што је он успео да оствари током свог прекратког живота од четрдесет осам година. Мој живот је само један од милиона живота које је о.Серафим дотако својим животом.

Јеромонах Дамаскин,

Манастир Св.Германа Аљаског,Платина, Калифорнија

,,Величамо те Свети Оче наш Серафиме, учитељу монаха и сабеседниче анђела."

"Mnogo je kasnije nego {to misli{,po`uri na delo Bo`ije"

,,Свуда данас је болест неверја ушла дубоко у умове, а пре свега у срца људи. Наше Православље, чак и када је споља и даље исправно, оно је најсиромашније, најнемоћније Хришћанство које је икада постојало. А и даље нас гласа Египатске Пустиње позива - не можда, да одемо у пустињу, али у најмању руку да очувамо мирис пустиње у нашим срцима: да боравимо у уму и срцу са овим анђелима сличним људима и женама и имамо их за најискреније пријатеље, разговарајући са њима у молитви, да будемо увек далеко по страни од страсти овог живота, чак и када се концентришу око неке организације или вође црквене организације да будемо пре свега грађани Небског Јерусалим, Града на висинама, према коме су сви наши Хришћански трудови усмерени, а само споредно чланови овог нижег света који нестаје."

Епилог за Египатску Пустињу, Братство Св.Германа Аљаског, Платина, Калифорнија 1975.

 

Његов искрени, саможртвени карактер га је, међутим, избавио из самоповладивог и недопустивог бекства од стварности, коме су се његови пријатељи одавали. Идеје и пракса будизма, које су управо у то време постојале популарне на Западу, оставиле су његову душу, такође, празном и жедном. Управо се тада Бог открио души о. Серафима, која је туговала, и тако је започело његово обраћење из модерног америчког бунтовништва у древно, апостолско Православље. Када је заиста ушао у Православну Цркву, одсекао је све оно што је спољашње и погрузио се у саму суштину и срце неовосветовног Хришћанства. Он је, на тај начин, прокрчио пут за све оне искрене америчке душе које ће се одазвати Божијем позиву на живљење у праведности.

Али, постојао је и још један аспекат личности о. Серафима, због кога је он постао нарочито драг срцима православних Хришћана иза  "Гвоздене завесе".  Како је запазио један  његов