crtez oca Stefana,rukopis oca Stefana svetogorca, Hristo se rodi, Sveta Gora, Arhimandrit Stefan, Karulja,Atos, krst

Letopis Svete Gore

Kraj sveta

Kazivawa oca Stefana Srbina

SVETA GORA - ATOS

   Њени манастири и вечито зеленило

На земљи има једно мало полуострво, окружено плавим Јегејским морем, чији се врх вије у облацима, из чијег се вечитог зеленила беле као бисери манастири а на чијем се кубетима пресавијају Златни Крстови.

Топло јужно сунце обасјавајући својим зрацима светогорске шуме и дубраве чини је чаробном и величанственим. По њеним уским стазама, срећу се њени чудни житељи, светогорски монаси, са бројаницама у рукама, и често пута, и са неком побожном песмом на устима.

Мир и тишина, побожност и молитвеност влада у овој светој земљи. Кда - кад затутњи бурно море, зашушти лишће и опет све се утиша, док се молитва и песма увек чује из њених светих манастира. Опојни мирис тамјана и измирне диже се заједно са молитвом у плаве небеске висине пред Престолом Свевишњега. Таква је Света Гора.

Моћна заштитница и покровителница  Свете Горе је Пресвета Богородица - Царица Небеска, о којој предање говори следеће: ,, Када су свети апостоли бацали коцку ко ће и где да иде да проповеда Јеванђеље, пала је коцка и на Марију Божију да иде у Иверску земљу. Анђео Божији јој се јавља и рече јој да ће Она ићи у другу земљу у коју ће је одвести Сам Господ  Бог. Ускоро Лазар, кога је Господ васкрсао, а који је тада био епископ на Кипру, пожелео је да види Мајку Божију и посла лађу за Њу. Мајка Божија је пошла, али јак ветар, уместо на Кипарм одвезе Мајку Божију у Свету Гору. Људи који су тамо живели, дознавши за Њу, истрчали су јој у сусрет. Веровали су у Сина Њеног, Господа Нашега Исуса Христа."

Остављајући их, Мајка Божија је изрекла пророчке речи за Свету Гору: ,,Ово место биће мој удео, кога ми је дао Син и Бог мој. Благодат Божија да буде на њему и на онима који овде са побожношћу и вером буду живели извршујући заповести Сина и Бога Мојега. Све што им буде за живот потребно имаће овде са мало труда у изобиљу и живот на небу биће им спремљен, и Милост Сина мог неће се  умањити од места овога до краја века. Ја ћу бити Заштитница месту овоме и код Бога  њему топла Ходатаица."

Gr~ki manastir Kostamonit

Ево мог љубљеног манастира - светог архиђакона Стефана, чије сам име и ја грешан и недостојан узео. И он је као и манастир Руски и Зограф у густој шуми, што чини да ми тај манастир изгледа чаробан и особито леп.

То је једини манастир, у коме сам ја проводио по целу ноћ на молитви, почевши од увече па док не сване. од љубави према Господу Богу и светом архиђакону Стефану мени сан није долазио а још када сам био удостојен да служим у њему, ја сам мислио да сам на небу, а не на земљи. И данас ми стоји пред очима слика како смо уочи празника светог Стефана вршили велико Свеноћно бденије, како у зору  монаси целивају све иконе и мошти светог Стефана, а мени се учинило да по цркви иду свети анђели а не људи. Ко да опише љубав  игумана, који ме узима за руку и води са собом после цркве у трпезу и као  гостољубиви Аврам гости и служи, а и он је у великој схими, и то још  архимандрит. То је једини манастир где сам и ја служио на лепом - старом грчком језику, барем оно што сам и колико знао.

За овај манастир каже се да га је подигао још Константин Велики. Међутим главна саборна црква је новијег времена а иконостас је сав од мермера израђен - прекрасан рад у камену у коме су смештене прекрасне иконе.

Црква и манастир је посвећен светом апостолу првoмученику и архиђакону Стефану - мојој крсној слави, чије сам име ја грешник узео. Ту су још нове црквице: светог Константина, светог Ђорђа, светог Димитрија и свим Светима.

Ту је као главна светиња икона Пресвете Богородице звана ,, Предвозвестителница", као и икона светог архиђакона Стефана. Ту је још једна икона Мајке Божије звана ,,Одигитрија", која је била у Влахернској Цркви у Цариграду, коју је набавила и манастиру поклонила српска краљица Ана а њој је ову икону подарио цар Мануило и његов син Јован Палеолог; Она се много поштује, и стоји у дивном оквиру у стубу пред олтаром.

Око манастира је густа кестенова шума, а сам манастир је доста увучен у дубини Свете Горе те мало ко зађе у  њега. Његови монаси као и игуман одликују се великим гостољубљем, што сам и ја сам осведочио.

Што се тиче кестена, то је бесплатна храна, како за пустињаке, тако и за све. То је права посластица кад вас позову, и угосте са кестеном , кога или скувају са мало соли, или чак испеку у пепелу или на жару. За време рата су га млели и месили хлеб, а хвала Богу њега у Светој Гори има до миле воље. Нарочито је згодан за оне који неће о хлебу да се брину, него накупе кестена по шуми, скувају и седну поред неког извора, славе Бога и једу.

текстови из ЛЕТОПИСА СВЕТЕ ГОРЕ схиархимандрита Стефана (Миљковића)